Malta

Malta je mala ostrvska država koja se nalazi južno od Sicilije i severno od Afrike. Kada kažem Malta, osetim neku prijatnost. Slatku, narandžasto-žutu u kobinaciji sa morsko plavom, opuštenu, prihvatajuću lakoću. Malta je država koja me je raširenih ruku dočekala u svoj zagrljaj. Od momenta kada sam sela u avion osetila sam dobrodošlicu. 

Ako bi me neko pitao šta mi je od utisaka ostalo sada već mesec dana nakon povratka, rekla bih sledeće: 

• Na Malti u decembru sunce miluje kožu. More je taman toplo da se okupaš, a da ne pretrneš od hladnoće. Vlaga je velika, ali se ne oseti. Samo se primeti po peškirima i kupaćem koji ne mogu da se suše. 

• Saobraćaj je spor i ponekad nepouzdan. Mala je razlika između odlaska negde peške ili autobusom, kada se posmatra iz ugla utrošenog vremena. Ako čekaš autobus na stanici, potrebno je da se potrudiš da te šofer vidi, jer neće stati, ako niko od putnika ne planira da siđe na toj stanici. U utobusima ima besplatnog wifi koji je dobar. 
• Za sve koji dolaze iz Evrope, a nisu iz UK, savet je da se obavezno ponese adapter za struju. Mi to nismo znali. Na sreću, u hotelu gde smo bili smešteni je bilo adaptera, ali ne u potpunosti ispravnih.
• Hrana na Mati me nije preterano dojmila. Možda zbog toga što smo bili kratko i nismo uspeli da obiđemo više restorana. Specijalitet im je zec i riba koju oni zovu Lampuki. Meni se ova riba nije svidela jer joj je meso suvo i malo me je podsetilo na skušu. 
• Iako je mala zemlja, veličine Beograda, osim Valete, na Malti ima nekoliko gradova koji su priče za sebe. U svakom ima nešto interesantno da se vidi. Gradovi su međusobno povezani, tako da se iz jednog ulazi u drugi. 
• Arhitektura me podseća na onu iz Tunisa ili Izraela. Jednospratne zgrade bez krova, žute boje. Ono što je specifično za Maltu su zatvoreni balkoni na kojima se prozori otvaraju na kant. Oni služe da se baci pogled na komšiluk i ulicu, a de te niko ne opazi. Nešto poput naših kibic fenstera, stim što se tamo posmatrač ne nalakti. Poenta je da ne bude viđen. 

• Malta ne obiluje klasičnim peščanim ili šljunkovitim plažama. Plaže zapravo i ne postoje. Obala je stenovita. Postoje delovi koji su prilagođeni kupačima da bezbedno uđu u vodu i to je to. Šta ćeš više? 

• Valeta je predivan mali grad, ispresecan pravolinijskim uličicama, okružen viskom bedemima koji su izgrađeni kao i 99% tvrđava u Evropi, da bi se grad zaštitio od najezde Turaka. Maltežani tvrde da su uspeli da oteraju tursku armadu koju je poslao Sulejman Veličanstevi nakon mesec dana borbe. Turci kažu da je to legenda i da bi je osvojili za dan da su hteli.

• Od svih turističkih atrakcija, najveći utisak na mene je ostavila kuća izvesnog Markiza de Piroa. To je kuća u kojoj i danas živi gospodin de Piro, a pre njega su na istom mestu živeli i svi njegovi preci od kada je prvi zakoračio na malteško tlo. Kuća je očuvana, kao i svi predmeti - slike, knjige, escajg, nameštaj itd. Nešto srebrnine je ukradeno u pohodu ozloglašenih Francuza koji su opustošili Maltu, još u vreme Napoleona Bonaparte. Sve ostalo je tu, uključujući i portrete svih Markiževih predaka. Igrom slučaja na samom izlasku iz kuće naišli smo na Markiza koji je izašao na terasu da unese svog papagaja, tako da smo imali tu čast da prozborimo koju sa njim.

Volela bih opet da odem na Maltu. Da ostanem malo duže. Da sedim na suncu, žmurim i da udišem morski vazduh. I to mi je dovoljno.